Baš kao i odrasli, i mališani mogu prolaziti kroz teške periode u kojima im treba pomoć, vođstvo ili samo neko da ih sasluša. Za dečiju potištenost razlozi mogu biti razni – stres prouzrokovan polaskom u osnovnu školu, vršnjačko nasilje, razvod roditelja ili neko traumatsko iskustvo. Bez obzira na motiv, važno je obratiti pažnju na promene raspoloženja jer vam mogu pomoći da odredite da li, i kada tražiti stručnu pomoć za svoje dete. Bitno je da svaki roditelj zna da nije sam kada je u pitanju zaštita mentalnog zdravlja njegovog deteta, i da postoje stručnjaci koji mogu pomoći da se lakše izborite sa situacijom.
Svaki roditelj stremi ka tome da mu dete bude raspoloženo i sretno, pa tako, svaka negativna emocija našeg deteta, poput tuge i straha nas zabrinjava. Međutim, svako ljudsko biće se povremeno suočava sa poteškoćama, te će i vaš mališan ponekad biti neraspoložen – nekada i zbog vama naizgled bezazlenog razloga, poput svađe sa drugom u školi ili parku. Zamislite da je život put – nijedna putanja nije beskonačno prava, te su tako i poteškoće sa kojima se vaše dete suočava samo neravnine na putu. Međutim, ne treba smetnuti sa uma da se nekada ono što se čini kao normalna detinjasta poteškoća može pretvoriti u nešto ozbiljnije.
Znaci da je poželjno da vaše dete razgovara sa psihologom su:
#1 Izmenjene navike ishrane ili spavanja
Promene navika u ishrani ili spavanju vašeg deteta mogu da signaliziraju da je dete potišteno usled nekih životnih događaja koji ga zabrinjavaju, poput svađe roditelja, itd. Ali, može biti znak i poremećaja u ishrani. Iako je poremećaj u ishrani ranije pogađao mahom adolescente, Kenisha Campbell i Rebecka Peebles sa Medicinskog fakulteta Perelman Univerziteta Pennsy, navode da se sve više uočava i kod mlađe dece. Rizične grupe su deca sa problemom gojaznosti, kao i oni sa genetskom predispozicijom, ali se može razviti i kod dece koja ne pripadaju ovim grupama.
#2 Socijalna izolacija
Ukoliko stidljivost i introvertne sklonosti nisu uobičajene osobine vašeg deteta, društveno povlačenje ili izolacija od vršnjaka je znak da nešto nije u redu. Tako da, obratite pažnju ukoliko se socijalni odnosi u životu vašeg deteta menjaju. To se može ogledati kroz izbegavanje viđanja sa drugarima – na primer, vaše dete odbija da ide u park, da učestvuje u igrama u kojima je uživalo, i slično. Ovo mogu biti znaci depresivnih ili anksioznih simptoma, kao i da dete doživljava vršnjačko nasilje u školi.
#3 Problemi u ponašanju
Vaše dete može postati sklonije svađi, kako kod kuće, tako i u vrtiću/ školi. Ukoliko se tako ponaša sa vama, razgovarajte sa njegovim vaspitačem ili učiteljem – recite im da ste zabrinuti i zamolite da vas obaveste ukoliko uoče da je vaše dete sklonije svađi ili agresivnom ponašanju nego što je tipično za njegov karakter. Vaspitanje nije uvek povezano sa ispadima – nekada to može biti poziv u pomoć.
#4 Regresije
Regresije se dešavaju usled velikih životnih promena u kući, poput dolaska nove bebe, razvoda roditelja i slično. Bilo koji da je uzrok, poseta psihologu može biti korisna. Nekoliko najčešćih regresija koje ukazuju na problem su:
- Mokrenje u krevet
- Tantrumi
- Anksioznost i strah
- Regresija jezika – vaše dete koristi baby talk.
#5 Fizičke žalbe
Ponekad problemi sa mentalnim zdravljem kod dece mogu da se manifestuju kroz fizičke simptome, kao što su glavobolja i bolovi u trbuhu. Ukoliko ste uz pomoć lekara isključili mogućnost bilo kakvih organiskih uzročnika zdravstvenih problema kod vašeg deteta, sledeći korak može biti konsultacija sa psihologom.
#6 Ekstremni osećaji tuge ili brige
Možda najdirektniji i najočigledniji simptom na ovoj listi je preterana zabrinutost i tuga. Dok su ove neprijatne emocije normalne ukoliko je dete suočeno sa nekim teškim životnim situacijama, poput smrti člana porodice, gubitka kućnog ljubimca i slično, one mogu postati prenaglašene. Dete može biti hronično zabrinuto, prečesto plakati i čak dobiti poteškoće u obavljanju svojih uobičajnih aktivnosti, te vam razgovori sa psihologom i njegovi saveti mogu pomoći.
Takođe, pominjanje da dete više ne želi da postoji je alarmantan znak i zahteva da odmah reagujete. Ukoliko se suočavate sa ovim, možete pozvati Nacionalnu SOS liniju za prevenciju suicida koja radi 24/7, ili kontaktirati Centar Srce preko online chata, svakog dana od 14 do 23h.
#7 Neobična ponašanja
Mala deca često stavljaju neprehrambene artikle (poput trave ili igračaka) u usta jer su radoznala o svetu oko sebe. Međutim, bitno je uočiti ukoliko vaše dete ide dalje od početne radoznalosti, te kontuirano jede prašinu, zid i druge nejestive objekte, jer to može biti znak kompulsivnog poremećaja ishrane, takozvane- pica. Ovaj poremećaj pogađa 10-30% mališana uzrasta od 1 do 6 godina. Takođe se može javiti i kod dece sa intelektualnim ili razvojnim teškoćama. Trajanje pice je obično nekoliko meseci, osim kod deca sa intelektualnim ili razvojnim teškoćama gde traje duže.
Stvari koje vaš mališan pojede mogu dovesti do zdravstvenih problema, pa je neohodno da potražite pomoć. Lekar će dati preporuke za adekvatno lečenje, što uključuje i psihologa.
Kako smo već napomenuli, normalno je da se deca osećaju tužno, zbunjeno ili frustrirano u teškim životnim situacijama. No, deca nemaju iste veštine suočavanja sa osećanjima kakve imaju odrasli. Zato, ukoliko primetite da je vaše dete tužno ili ljuto, pitajte ga da popričate o tome kako se oseća i ponudite mu svoju pomoć. Naravno, i ako vam kaže da je sve je u redu, a vama se čini da nije, verujte svom instiktu. U većini slučajeva, psiholog će predložiti da se prvo sastane sa vama bez prisustva deteta, kako biste mu objasnili simptome koje ste uočili. Tokom tog susreta, psiholog vas može posavetovati kako da priđete vašem mališanu ako odbija vašu pomoć.
Razumemo da kod nas postoji stigma vezana za mentalno zdravlje i da roditelji često razmišljaju šta će reći rođak ili komšija ukoliko odvedu dete kod psihologa. Ali ne biste trebali da razmišljate o drugima, već samo o vašem detetu. Pa čak i kada problemi nisu ozbiljni, u radu sa psihologom ćete naučiti nove veštine suočavanja i različite strategije za rešavanje problema. Što pre utvrdite znakove da je vašem detetu potrebno savetovanje, brže ćete mu ukazati pomoć koja mu je potrebna i učiniti mu život srećnijim.
Vaša iskustva mogu biti dragocena za druge roditelje, te budite slobodni da napišete koje znake ste vi uočili kada je vašem detetu trebala pomoć, i da li su sastanci sa psihologom bili uspešni? Takođe, podelite sa nama koje strategije su pomogle vama kao roditeljima da se izborite sa nekim od gore navedenih situacija, a koje su bile najsupešnije za vaše dete?
Jovana I
