Skoro svako dete uživa u crtanju. To je aktivnost koja opušta, oslobađa od napetosti i pruža beskrajne mogućnosti za izražavanje i istraživanje. Crteži su spontani proizvod dečje mašte, pa nam mogu otkriti mnogo o kognitivnom i emocionalnom stanju deteta, ali i o potisnutim nemirima ili strahovima sa kojima se ono suočava. Posebno su dragoceni u radu sa tišom decom koja ne govore mnogo, jer nam pomažu da provirimo u njihov unutrašnji svet. Zašto je dečji crtež toliko bitan i šta sve iz njega možemo pročitati? Otkrivamo u nastavku.
Neke funkcije crteža
Ako dovoljno pažljivo posmatramo i osluškujemo poruke koje nam dete šalje kroz crtež, možemo otkriti mnogo više o njegovom unutrašnjem svetu nego što nam ono može reći rečima.
Evo šta sve dete izražava kroz crtež:
- Emocije i odnose sa bližnjima
Dete kroz crtež prenosi trenutna osećanja i bliskost. Ako je posebno vezano za nekog člana porodice, nacrtaće ga bliže sebi. Saosećanje može pokazati tako što nacrta životinju prekrivenu ćebencetom da joj ne bude hladno, dok tugu često prikazuje direktno – nacrtanim suzama. Ako je neko dete iz grupe odvojeno od ostalih na crtežu, to može ukazivati na nesuglasice u igri.
- Utiske i skrivene želje iz svakodnevice
Crtež otkriva šta je detetu privuklo pažnju u školi, restoranu ili parku. Ponekad nam detalji govore o njegovim potrebama – na primer, nacrtan raspored sedenja u učionici gde je dete u poslednjoj klupi može otkriti nezadovoljstvo trenutnim mestom ili želju da sedi sa drugim drugarom.
- Kreativno rešavanje konflikata
Deca crtežom takođe rešavaju neke svoje konflikte na kreativan način. Na primer, ako se mama naljutila na dete zato što je pocepalo njenu omiljenu knjigu, dete može nacrtati knjigu i mamu kako se smeje te pokloniti crtež svojoj mami. Tako je dete „rešilo“ problem i izvinilo se mami putem likovnog izražaja. Ili, još dalje: dete može „pokušati“ da reši i neke veće društvene probleme u svojim crtežima – na primer, dete crta čistu planetu Zemlju i ljude koji smeće odlažu u kantu, ili crta decu u školama zato što je čulo nešto o deci koja nemaju pristup obrazovanju.
- Signal za anksioznost, nemir ili traumu
Crteži nam mogu govoriti i o problemima, dilemama ili čak traumama sa kojima se dete suočava. Na primer, dete crtežom može izražavati anksioznost sa kojom se bori, socijalnu neprilagođenost (npr. poteškoće u prilagođavanju unutar novog društva), svoju stidljivost i slično. U nekim slučajevima, dete može izraziti i traumu povodom zlostavljanja, zanemarivanja i slično (npr. crtež odrasle osobe koja udara dete, crtež odrasle osobe i deteta koje plače i slično).
Sada kada znamo koje sve funkcije crtež ima, u nastavku prelazimo na konkretne elemente – šta linije, boje i oblici govore o unutrašnjem stanju deteta.
Elementi crteža kao indikatori nekih psiholoških stanja
U naučnoj literaturi opisani su specifični detalji na dečjem crtežu koji mogu ukazivati na stanja poput anksioznosti, agresivnosti, nesigurnosti ili izražene stidljivosti.
Evo kako pojedini elementi mogu oslikavati dečji unutrašnji svet:
- Anksioznost i nesigurnost:
Tako na primer, istraživanja pokazuju da anksiozna i nesigurna deca često crtaju izuzetno male figure, intenzivno senče telo ili izostavljaju ključne delove tela (glavu, usta, noge). Crtanje nagnutih figura sa kratkim rukama ili figura bez ruku često ukazuje na osećaj krivice, nemogućnost da reaguju na pravi način ili nedostatak sigurnog uporišta. - Agresivnost i unutrašnja napetost:
Na agresivnost ili nakupljen bes obično ukazuju izrazito velike figure, naglašeno velike šake, istaknuti zubi ili ukrštene oči. Ponekad je izostanak ruku na crtežu odraz krivice koju dete oseća nakon što je imalo izliv besa. - Stidljivost i povučenost:
Izostavljanje nosa na ljudskoj figuri, skupljene noge i ruke pripijene čvrsto uz telo često govore o manjku samopouzdanja, stidljivosti i povlačenju iz društva. - Jaka emotivna uznemirenost:
Naglašeno asimetrični udovi, spojeni ekstremiteti i izrazito neobični prikazi tela mogu biti znak da se dete bori sa jačim unutrašnjim nemirima ili preplavljujućim impulsima koje ne ume da obradi.
Važna napomena za roditelje
Iako dečji crteži nose dragocene poruke, nijedan crtež sam po sebi nije dijagnoza. Tumačenju uvek treba pristupiti pažljivo, uzimajući u obzir celokupno ponašanje, uzrast i kontekst u kom dete odrasta.
Ako primećujete neobične elemente koji se ponavljaju na crtežima, a vaše dete istovremeno pokazuje promene u ponašanju ili se bori sa emocijama, stručna podrška vam može doneti mir. Na SensCare platformi možete lako pronaći proverene psihologe i defektologe koji će vam pomoći da bolje razumete potrebe svog deteta.
Ajla M.
