Za početak –naoružajte se strpljenjem! Ali ne toliko za svoje dete, koliko za odrasle koji neće imati razumevanje, niti vam biti podrška, čak šta više, biće vam dodatni kamen na vrhu gomile golemog kamenja.
Kada se osvrnem unazad, iz perspektive majke trojice dečaka, svi sa različitim simptomima ADHD, mogu sa sigurnošću tvrditi da mi moja deca sa svim svojim osobenostima i nemirlucima, nisu zadala glavobolja koliko reakcije pojedinih odraslih, a posebno reakcije autoriteta u školskim i vanškolskim sistemima. Tokom njihovog odrastanja sa ADHD, imala sam osećaj da se borim sa svima, da sam non stop u ringu, i nema predaha. Moje jedino oružije bilo je neformalno znanje. Čitala sam šta god mi je palo pod ruku, članke na netu, slušala emisije… Često bi kurir donosio novo štivo uz opasku “Stigla vam je još jedna velika knjiga! Jel’ vi to spremate ispit?” Da, polažem ispit, najteži do sada: “Kako odgajiti decu sa ADHD, iskoristiti prednosti ovog prikrivenog dara (darmara) a pritom ostati normalan” (i ne psovati mnogo). Naravno, za životni ispit nema ocena, ili prođeš ili se zaglaviš. I u ovom slučaju, kao i na pravom fakultetu, znanje je moć. I snaga. Moje reči i činjenice bile su moćno oružje u odbrani sopstvene dece i svog integriteta majke. Da, vaš integritet majke najčešće je prvi na udaru: “Nije ga/je dobro vaspitala! Deca su joj razmažena! Ne bavi se dovoljno sa decom! Ne posvećuje im pažnju”! Fakat sam i sama nekad posumnjala u to. Jesam li ja loša majka? Svi drugi to rade bolje od mene. Druga deca se bolje ponašaju jer imaju bolje majke…
A onda sretnete i “nemajke”, svoju vrstu, u parkovima, igralištima, rođendaonicama… i gotovo na prvi pogled, u masi svih, uočite neobičan izgled žene (čoveka) u kaputu sa dva lica. Jedno je lice ljubavi i razumevanja koje imaju za svog nemirka (kako su nekad zvali decu sa ADHD), a drugo je zbunjeno lice i grč neprijatnosti od osude okoline.
Nije lako, ali je predivno, znati da ste baš vi odabrani da odgajate energiju koja pokreće svet.
ADHD za mene je generator energije i talenata. Podrška je potrebna najpre roditeljima (kao što je to slučaj i u avionu), a kako se sličan sličnom raduje, najveću podršku pružaćete međusobno sa onima koji su prošli ili prolaze isto iskustvo. Dobar i čovečan psiholog, defektolog, logoped i ostala stručna lica vezana za širok spektar ovog sindroma, biće vaši saveznici, a ja bi ih nazvala i anđelima čuvarima u ovom sazvezđu.
Niste sami na ovom putu, mnogi su ga prohodali i pre vas.
Rečenica mog prvenca, koja mi je posebno otvorila oči nakon jedne od poseta školskom pedagogu bila je: “Ali mama, ne mogu da pobedim nemirstvo u sebi”! Pobedili smo! Nemirstvo se prelilo u nadprosečnu kreativnost, a zatim su stizala i sportska dostignuća.
Posmatrajući svoje dete, uočićete aktivnosti koja ih raduju i kojima se rado vraćaju. Da li vaše dete voli da crta? Piše? Da li voli da pleše, peva? Da li vaše dete brzo trči, pliva, ili je spretno sa loptom? Uposlite ADHD vašeg deteta sa onim što voli da radi ili pokazuje sklonosti, i dobićete zapanjujuće rezultate i fantastičan osećaj. Vredelo je! Svaki sat, svaki dan posvećen i istrajan, svaki dodatni napor ili kilometar više koji ste prešli. Svaka pročitana stranica (pa i ova, kao i sajt SensCare na kome ste uvek dobrodošli).
Razumite ADHD, sagledajte ga iz jednog drugog ugla i prigrlite sa svim što imate na raspolaganju.
Ukoliko vaše dete ima ADHD i niste sigurni kako da ga podržite SensCare je uvek tu uz vas!
Pišite, kako vi vidite ADHD i kakva su vaša iskustva, praktična znanja i saveti?
Kristina M.M.
