Da li je moguće da se balansira posao i majčinstvo? Vrlo često čujemo primere, tj. podsećanja kako su nas naši roditelji odgajali. Ja sam 84-to godište a moji roditeljii 61-o, da ne bude zabune. Dakle nekih 38 godina razlike. Radili su i odgajali decu sami. Imali su stalne poslove, radilo se u tačno utvrđenim smenama, uglavnom od 7 do 15 č. Deca su boravila u državnim vrtićima i mesta je bilo za svu decu zaposlenih roditelja. Retko ko je imao dadilju, a privatni vrtići nisu postojali. Nisu postojale ni pampers pelene u Srbiji, što moja mama često spomene. Nego su majke prale ručno pelene, otkuvavale ih i peglale (istina je, to bi bilo vrlo nepraktično danas). Deca su se igrala ispred zgrada i kuća po ceo dan bez da ih neko non stop čuva i nadgleda, neretko su se čuvali sami i išli sami u školi. Takoreći, bila su samostalnija. Danas bi većina tih roditelja bila pod socijalnim nadzorom zbog zanemarivanja dece. Ono što je nekad bilo socijalno prihvatljivo, danas više nije.
Danas se deca odvode i dovode iz škole čak i do četvrtog razreda osnovne. Takođe se odvoze i dovoze na trening. Školski programi su obimni i zahtevaju uključenost roditelja u rad, što je posebno bilo vidljivo za vreme onlajn nastave. Većina dece ima i dodatne hobije koje treba ispratiti, pisala sam o tome u članku Zgode i nezgode koja jedna mama može da ima u toku dana.
Sve ovo zahteva puno radno vreme jednog roditelja. Uglavnom su to mame.
Ostala sam bez stalnog posla onog momenta kada sam se vratila sa trudničkog bolovanja 2010-e godine. Kao znak dobrodošlice na stolu me je sačekao izmenjen ugovor o poslovanju. Trebalo je preći sa jedne više i zahtevnije pozicije na poziciju koja nije zahtevala određene kvalifikacije, i bila je svakako dva koraka unazad od postojeće. Moja mana sa strane poslodavca bila je što sam se u mladim godinama odlučila da postanem majka, pored započete karijere. U tom momentu nisam imala problem sa egzistencijom, muž je radio u inostranstvu i imali smo dovoljna primanja za sve potrebe naše porodice. Odlučila sam da ne radim na poslu koji me degradira kao osobu zbog uloge majke. Nisam morala tada da radim. Smatrala sam, a smatram i sad, da ne postoji novac ni karijera koji su bitniji od uloge majke. Nije uvek zgodno a ni moguće odlučiti se na ovakav potez. Najbolje je naravno imati posao i biti majka. Jedno ne bi trebalo da isključuje drugo. Oba segmenta u životu jedne žene su bitna.
U početku činilo mi se kao da sam na jednom produženom odmoru, imala sam obaveze oko kuće i bebe, finansijski sam bila rasterećena.
U međuvremenu dobili smo i blizance, i sada se situacija na mom ful tajm mama poslu ozbiljno zahuktala. Nedostajalo mi je sve: san, posao, novac i stari režim života. Nedostajala sam sama sebi. Obavljala sam najodgovorniji a samim tim i najteži posao na svetu. Činilo mi se u tom trenutku da je i kopanje njiva lakše, bar si psihički isključeniji. Vreme je prolazilo, deca su rasla, a ja sam sve više gubila sebe.
Kada posle dužeg odsustva sa tržišta rada pokušate da se vratite, shvatite da ste ispali iz tokova. Na birou su mi rekli da i pored dobrih kvalifikacija šanse za pronalazak odgovarajućeg posla su mi male, jer dolaze mlađe generacije sa diplomama. Mislila sam da je moje iskustvo bitnije od mog godišta rođenja, kao i da će mi to što sam već rodila decu biti olakšavajuća okolnost. Nije bilo baš tako. Na kraju svakog razgovora za posao postavljeno mi je pitanje: ,,Ko vam čuva decu’’? Mislili su na to kad se deca prehlade, što je posebno često dok su mlađi i borave u vrtićima. Imala sam spreman odgovor:’’ Babe, dede i dadilje’’ ali verovatno nisam delovala uverljiva kao što nisam ni bila. Jer ko čuva decu samohranim majkama ili roditeljima koji žive daleko od svojih roditelja ili iste nemaju više?
Čuveni Duško Radović rekao je: U životu je dovoljno biti pametan dva puta. Kada birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života.
Nezaposlena ili zaposlena mama?
Iz razgovora sa drugim majkama, zaposlenim i nezaposlenim, zaključila sam da je ipak za svaku ženu bolje da radi. Problemi nezaposlenih mama su nezgodniji. Od toga da nemaju svoj dinar, da su u zavisnom položaju, čak i kada je brak dobar i funkcionalan one se osećaju kao da su
izgubile deo sebe. Deca će svakako odrasti, muževi nas mogu napustiti, godine prolaze i ništa ne stoji u mestu. Kada se jednom ispadne iz koloseka redovnog života teško je vratiti se. Zaposlene mame jesu opterećene dodatno ali ne gube svoju poziciju u društvu, i osećaju se sigurnije.
Danas postoje razni poslovi koji se mogu obavljati i od kuće. Takođe postoje i servisi kao što je SensCare preko kojih možete pronaći odgovarajuću dadilju i druge vrste usluga koja su vam od pomoći. Uz SensCare niste sami.
Pišite nam kako Vi izlazite na kraj sa izazovima kao zaposlena ili nezaposlena mama? Tu smo da podelimo iskustva i budemo pametne. Bez obzira da li smo promašile izbor posla ili partnera, deca su uvek uspeh svake žene.
KrisTina M.M.
