Moral podrazumeva usvajanje ličnih vrednosti i načela koja nam pomažu da razlikujemo dobro od lošeg. Svaki roditelj želi da njegovo dete izraste u dobrog čoveka u svakoj fazi odrastanja, a naročito u odraslom dobu. Iako danas znamo da ne postoji „loše dete” već samo loše ponašanje, svima su nam poznate fraze o dobrim i lošim mališanima. To ukazuje na činjenicu da u društvu postoje univerzalna očekivanja o prihvatljivom i neprihvatljivom, koja su uočljiva već na najranijem uzrastu. Čini se da je osećaj za ispravno i pogrešno na neki način urođen svakoj osobi i da postoje univerzalne karakteristike moralnog razvoja. Ipak, okolina ima izuzetno važnu ulogu u njegovom oblikovanju, te u različitim kulturama važe različite norme. U skladu sa dominantnim moralnim načelima svoje sredine, roditelji podučavaju decu pravim vrednostima i podstiču ih ka konstruktivnom, nasuprot destruktivnom ponašanju.
Uticajne teorije moralnog razvoja
U različitim razvojnim fazama, način na koji deca razmišljaju i donose zaključke o pravilima ponašanja (šta je ispravno, a šta pogrešno) značajno se menja. Dve najuticajnije teorije koje to objašnjavaju su Pijažeova i Kolbergova teorija moralnog razvoja.
Pijažeova teorija moralnog razvoja
Pijaže razlikuje dve glavne faze:
- Heteronomna moralnost (od 5. do 7. godine): Deca kruto shvataju pravila i slepo ih se pridržavaju. Svesna su postojanja kazne i ponašaju se dobro prvenstveno kako bi je izbegla.
- Autonomna moralnost (od 8. do 11. godine): Deca počinju da shvataju da su pravila promenljiva i da je izuzetno važno sagledati namere koje su u osnovi nekog ponašanja. Na primer, sada jasno razlikuju situaciju kada dete namerno prospe sok po stolu (smatrajući da tada zaslužuje da bude kažnjeno) od situacije kada se to dogodi slučajno.
Kolbergova teorija moralnog razvoja
Prema Kolbergu, moralni razvoj se odvija na prekonvencionalnom, konvencionalnom i postkonvencionalnom nivou. Kroz ove nivoe, deca i odrasli donose moralne odluke vodeći se sledećim principima:
- Kazna i poslušnost: Dete sluša iz straha (npr. shvata da ne sme da gurne brata ili sestru jer će ga roditelji kazniti).
- Vlastita korist (individualizam): Moralne odluke se donose u skladu sa nagradom (npr. dete je poslušno jer je mama obećala da će ga voditi u park).
- Ravnopravnost: Javlja se svest o drugima (deca smatraju da treba biti dobar prema drugim ljudima, da bi i oni bili dobri prema njima).
- Zakon i norme: Uvodi se osećaj za društvena pravila (npr. svest da je zabranjeno voziti dete u automobilu bez auto-sedišta).
- Ljudska prava: Donošenje odluka radi višeg dobra i borbe za promenu zakona.
- Univerzalna etička načela: Ljudi se vode suštinskom pravdom i dobrotom (npr. borba protiv polne i rodne diskriminacije i sl.).
Kako roditelji mogu uticati na moralni razvoj deteta?
Određenim aktivnostima roditelji mogu usmeravati dete na poželjna i konstruktivna ponašanja, pritom ga podučavajući suštini tih ponašanja i svrsi postojanja pravila. Zato, dragi roditelji:
- Posmatrajte svoju decu u interakciji sa drugom decom i opažajte kako se ponašaju u odnosu na pravila koja postoje u grupi, kako biste dobili bolji uvid u njihovo ponašanje u različitim situacijama.
- Postavljajte im različite moralne dileme kroz igru, pitajte ih šta bi oni učinili u toj situaciji, a zatim prodiskutujte o tome (na ovaj način ih upoznajete sa realnim životnim situacijama, razvijate njihovu maštu, kritičko razmišljanje, govor, pojam o sebi, i učite ih važnim životnim lekcijama).
- Objašnjavajte im da pravila nisu uvek kruta i nepromenljiva – govorite im o važnosti razumevanja nečijih motiva koji leže u ponašanju (npr. „Dečak je uzeo kesicu bombona iz kuhinje bez pitanja jer je saznao da njegov drugar nikada nije imao priliku da proba bombone, pa je želeo da ga na taj način obraduje.”).
- Čitajte im priče o dobrim i lošim ponašanjima aktera, naglašavajući posledice (npr. „Dečak je slagao mamu o dešavanjima u školi, što ju je jako rastužilo i razočaralo kada je kasnije saznala istinu…” ili „Zeka je ukrao loptu od mede, nakon čega se meda jako naljutio i tako je zeka izgubio najboljeg prijatelja…”).
- Objašnjavajte im zašto pravila postoje! Na taj način ih učite da pravila ne treba da se poštuju samo zbog izbegavanja kazne, već zato što zaista imaju određenu svrhu (npr. „Deca moraju da se voze u svojim auto-sedištima jer je izuzetno opasno voziti se bez njih u slučaju saobraćajne nesreće!”).
Na kraju, važno je istaći da deca u stvari najviše uče po modelu – to jest, prema ponašanju svojih roditelja. U tom kontekstu, najvažnije je biti dobar uzor svom detetu i vlastitim primerom pokazati kako se nositi sa različitim situacijama u životu. Da li ste vi primenjivali određene metode u podučavanju svoje dece prikladnim moralnim ponašanjima? Šta mislite, koje su to najbolje strategije a i najčešće greške koje roditelji čine kada je reč o moralnom razvoju njihove dece? Pišite nam o tome!
