Svako dete, između ostalog, ima pravo na adekvatan životni standard, školovanje, kao i igru i rekreaciju. Međutim, ova prava se često uskraćuju neurodivergentnoj deci, te se oni čak od najranijeg doba suočavaju sa diskriminacijom usled neznanja i nerazumevanja od strane drugih ljudi iz njihovog okruženja. Prema istraživanju koje je sprovela Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije (NOOIS) u periodu 2016-2017. godine, čak 45% roditelja neurodivergentne dece se izjasnilo da je njihova porodica pretrpela različite vrste uznemiravanje, i to procentualno najviše od nepoznatih osoba/prolaznika, ali i vršnjaka njihove dece. Te se postavlja pitanje, kako uticati na smanjenje ovih brojki?
Prijateljica mi je nedavno ispričala o događaju kada se u parku grupa dece okupila oko njene kćerke, koja ima autizam, i ismevala je zbog poteškoće sa govorom nazivajući je pogrdnim imenima, dok niko od prisutnih roditelja nije reagovao. Ovaj slučaj nije usamljen u njenoj svakodnevnici. Ukoliko se ne radi o verbalnom nasilju, onda se devojčica suočava sa izopštenjem iz kolektiva, jer druga deca ne žele da se igraju sa njom ili ih pak i mališanovi roditelji sklanjaju od nje. Alarmatno je upravo to da roditelji često ne reaguju na nasilje i diskriminaciju koju njihova deca vrše, ili su pak i sami počinioci istog. Opšte je poznato da se deca ugledaju na svoje roditelje kao uzore, što i brojna istraživanja navode. Pa tako, studije dr. Holly Recchia sa univerziteta Concordia, govore o tome kako su majke te koje pomažu deci da razumeju moralnu ispravnost i greške. Što dalje govori u prilog da ukoliko roditelji reaguju pozitivno na prisustvo neurodivergentnih mališana u parku, vrtiću ili školi, oni preventiraju pojavu predrasude kod svoje dece.
U nastavku vam donosimo nekoliko koraka suzbijanja diskriminacije:
- Kao prvo, informišite se i razumite sa čime se roditelji neurodivergentne dece najčešće susreću, o čemu bliže možete pročitati u sledećem članku. Takođe, čitanje knjiga koje su pisali upravo roditelji koji se suočavaju sa istim problemom je takođe korisno za razumevanje i građenje empatije za različitost. Jedna od takvih je Duga, sunce i srce Bojane Nešić
- Ukoliko imate pitanja vezano za stanje ili ponašanje nekog deteta iz parka i niste sigurni da li je za njih primereno da se priključe nekoj aktivnosti u kojoj vaše dete učestvuje, budite slobodni da o tome iskomunicirate sa detetovom pratnjom. Svaki roditelj će radije objasniti o stanju svog deteta nego posmatrati kako mu je dete ignorisano i izopšteno iz igre
- Kada vidite u parku dete koje se razlikuje od vašeg deteta, nikako ne reagujte zurenjem ili pak sklanjanjem vašeg deteta od njega. Zapamtite da je tim roditeljima i njihovoj deci već dovoljno teško što parkovi uglavnom nisu adaptirani za neurodivergentnu decu, da dosta dečijih sprava tamo ne mogu da koriste kao njihovi vršnjaci, te nemojte dodatno da im otežavate boravak u parku. Reagujte prijateljski i ophodite se prema mališanu na način na koji biste voleli da se drugi ophode prema vašem detetu
- Ne pokušavajte da ubedite vaše dete da su on i drugi mališan isti, već mu objasnite da je u redu biti različit, i da i dalje mogu biti prijatelji. Ipak, budite pažljivi i da ovim ne stvorite detetu sliku da su neurodivergentne osobe potpuno drugačije od njih, već da se samo razlikuju, ali svakako i da imaju nešto zajedničko. Zajednička karakteristika može biti bilo šta, na primer, ukoliko vaše dete voli žutu boju, a i taj mališan je obučen u žuto, skrenite pažnju vašem detetu kako oboje volite istu boju
- Vaš mališan vas može pitati ,,šta nije u redu sa onom devojčicom/onim dečakom?” Objasnite mu da oni imaju poteškoca sa npr. govorom, ali da to ne znači da nešto nije u redu sa njima
- Udruženo, vaspitači i roditelji, mogu učiniti da se sva deca u vrtićima osećaju kao deo kolektiva, tako što će ohrabriti mališane da svi zajedno učestvuju u igrama. Neka deca možda neće biti u mogućnosti da aktivno učestvuju u nekoj igri, ali se i dalje mogu nalaziti pored svojih vršnjaka, priključiti se kada žele i tako se osetiti kao deo kolektiva
- U okviru školskih aktivnosti, učitelji i nastavnici, ali i roditelji, trebaju da podstaknu svu decu da rade zajedno na projektima ili pripremama školskih predstava. Osim toga, roditelji bi, na primer, trebali da utiču na svoju decu da pozovu i svoje drugare, koji imaju neke smetnje u razvoju, na rođendanske proslave ili slične vannastavne aktivnosti. Više o ovim metodama destigmatizacije, informišite se ovde
Mada se o diskriminaciji neurodivergentne dece priča više nego ranije, ova tema i dalje nije dovoljno zastupljena u društvu koliko treba da bude. Dalja edukacija o istom bi skrenula pažnju na to da svaki pojedinac zaslužuje jednako poštovanje i razumevanje.
Ukoliko ste Vi ili neko iz Vaše porodice doživeli marginalizaciju svog deteta, ili ste jednostavno bili slučajni svedok diskriminacije, pišite nam o tome kako bismo zajedno podigli svest drugih i učinili da svet postane tolerantnije i toplije mesto za mališane sa drugačijim potrebama.
Jovana Ivetić
