Svaki roditelj je verovatno navikao da uvek čuje dečije glasove u pozadini, da je okružen dečijim smehom i žagorom i to je sigurno jedan od najlepših prizora svakom roditelju. Koliko je važan smeh u životu pojedinca, pokazuju istraživanja koja su utvrdila pozitivan uticaj humora i smeha na zdravstveno stanje pojedinca, imunološki sistem, psihološku dobrobit, uspešnije nošenje sa stresom i na socijalne odnose. U literaturi se spominje podatak da se odrasli smeju manje od 20 puta na dan, a deca prosečno 300 puta na dan – to nam govori koliko mesta humor i smeh zauzimaju u svakodnevnom životu jednog deteta. Ostanite sa nama da vidite u čemu se ogleda značaj humora za dete i kako to možemo iskoristiti u praksi, odnosno u radu sa decom.
Razvoj humora
Iako bebin osmeh možemo primetiti u jako ranom uzrastu, a šestomesečnu bebu već možemo na razne načine zasmejavati, male bebe ipak još uvek nemaju razvijen smisao za humor, odnosno smešne situacije u ovom uzrastu nisu proizvod njihovog delovanja već isključivo delovanja ljudi iz bebine okoline (npr. neka neobična ponašanja roditelja – neobične grimase, zvukovi).
Smisao za humor zapravo počinje da se razvija u drugoj polovini druge godine života (otprilike u uzrastu od 18 meseci života) te do uzrasta od otprilike 2,5-3 godine decu najviše zasmejavaju situacije u kojima se neki objekti ili uloge menjaju (npr. da ruka “postaje” čarapa, tako što im obučemo čarapu na ruku ili mama postaje “strašni lav” koji ganja decu), promena izgovora reči ili naziva nekih objekata, pravljenje raznih smešnih grimasa, gluma nekih situacija (npr. kada glumimo da smo pali, deca se obično jako smeju) ili deca jednostavnim bacanjem nekih predmeta ili lupanjem igračkom o zid prouzrokuju smeh i slično.
Na uzrastu od 3 godine deci su naročito smešne situacije kod kojih su prisutne izražene nepodudarnosti između očekivanih i prezentovanih objekata i dešavanja – npr. situacija u kojoj igračka (meda) nosi cipele i šešir može da izazove veliki smeh jer u realnom životu meda ne nosi niti cipele niti šešir. Humor se u ovom periodu ispoljava i kroz vizuelne medije kao što su crteži, jer deca na tom uzrastu vole da crtaju (npr. ako dete nacrta macu sa jako dugim ušima, to će izazvati smeh).
Na uzrastu od 6 godina, dete počinje da razume dvosmislenost šala te tako humor postaje složeniji i poprima odlike humora odraslih osoba. Treba reći da način na koji deca proizvode smešne situacije u velikoj meri uče od svojih roditelja, pa tako ako roditelji preferiraju agresivni („crni“) humor, vrlo verovatno će i dete naučiti da se tako šali, zato je važno paziti kako se šalimo pred svojom decom.
Zašto je humor važan za decu?
Deca koja koriste humor:
- Razvijaju različite perspektive – sposobni su da uviđaju da nije sve uvek onako kako izgleda, i uče da uviđaju stvarne i nestvarne situacije,
- Razvijaju kreativnost i maštu – smišljanjem šala deca proizvode razne originalne ideje i izjave,
- Opuštenija su, otvorenija i imaju više samopouzdanja,
- Razvijaju temelj za korišćenje humora u stresnim situacijama,
- Grade optimističniji i pozitivniji način razmišljanja i pogled na svet,
- Mogu naučiti da humorom reše konflikte sa drugom decom,
- Lakše sklapaju prijateljstva i imaju bolje odnose sa vršnjacima.
Kako roditelji mogu podsticati smeh i humor kod svoje dece?
Vaspitno-obrazovna klima u kojoj deca odrastaju može stvoriti dobre predispozicije za razvoj humora, naročito ako je dete stalno okruženo smehom i pozitivnim emocijama. Na primer, odrastanje u porodici koja se često smeje, šali, peva, pleše, dakle u porodici koja neguje pozitivne emocije kao važan deo porodičnog života, doprinosi razvijanju humora kod deteta. To dete će verovatno naučiti da koristi humor u svakodnevnim situacijama i da prepozna važnost koju on ima. Dakle, okružite svoje dete smehom i pozitivnošću svakodnevno. Takođe, svojim primerom mu pokažite da se neke manje nesuglasice mogu rešiti humorom (npr. ako je dete izloženo konfliktu između roditelja zbog neke sitnice kao što je „zašto su stvari na podu a ne u ormaru“, da bi rešili tu nesuglasicu, možete uzeti testvari i kroz šalu i igru zajedno složiti stvari, dok u isto vreme pohvalite dete za njegov rad).
Pričajte detetu smešne priče, viceve i postavljajte im zagonetke u kojima će oni sigurno uživati a njihovi odgovori će proizvesti mnogo smeha i kod vas, i kod njega. Radite zabavne i neobične stvari („glupirajte“ se sa njima, skačite po krevetu, valjajte se po podu, pravite smešne grimase, izvodite smešne pokrete i hod i sl.). Tako na primer, bebe vole igre u kojima ih bacate u vis, plašite ih tako što iskočite iza kreveta i govorite „bu!“, golicate ih i slično. Svakako da uvek treba biti pažljiv i umeren u ovim aktivnostima, kako se dete ne bi mnogo uplašilo. Takođe, sa starijom decom možete imati zajedničku rutinu u kojoj ćete gledati komedije, prikladne detetovom uzrastu naravno.
Na kraju, postoji mnogo načina kako možete nasmejati svoje dete i uticati na to da ono uči da ispravno koristi humor u svojim socijalnim interakcijama, bitno je samo da vi kao roditelj uključite svoju maštu i kreativnost i prepustite joj se. Ne ustručavajte se da i vi sami postanete dete zajedno sa svojim detetom jer verujte da ćete tako stvoriti divne i nezaboravne uspomene. I ne zaboravite: srećno dete je zdravo dete!
Da li se i vi slažete da humor ima važno mesto u detetovom životu? Ako da, zbog čega? Kako se vi zabavljate sa svojom decom, šta je to što ih najviše zasmejava?
