Nakon porođaja, jedna od velikih dilema sa kojom se majke susreću je – dojiti ili ne? Mnoge majke se pitaju: „Kako dojiti bebu? Zašto je dojenje dobro?“. Iako dojenje predstavlja značajan fizički napor za majku i zahteva određena svakodnevna prilagođavanja kao što su na primer prilagođena ishrana, prikladan odabir odeće za majku dojilju, dojenje u javnosti i slično – ipak veliki benefiti koje beba i majka imaju od dojenja preovladavaju. U narednom delu, upoznaćemo vas sa prednostima koje dojenje ima za majku i bebu.
Na samom početku, važno je reći da Svetska zdravstvena organizacija savetuje da se bebe prvih šest meseci života isključivo doje (dakle, nije potrebno uvoditi dodatnu hranu), a nakon šest meseci se preporučuje kombinovano hranjenje (dojenje uz uvođenje dodatne hrane – voća, povrća, žitarica, mesa i sl.) koje bi trebalo da traje sve do kraja druge godine života, a u nekim slučajevima i duže – ukoliko to majke žele.
Prednosti dojenja za bebu
Verovatno prva asocijacija većini ljudi kada je reč o prednostima dojenja za bebu je važnost majčinog mleka kao najboljeg izvora bebine ishrane. To je zaista tačno i ne postoji ništa bolje za bebu od majčinog mleka u kojem se nalaze svi sastojci potrebni za bebin razvoj. Dakle, hemijski sastav majčinog mleka je uvek u potpunosti
prilagođen bebinim potrebama i kao takvo, ono je neprocenjivo i nezamenjivo.
U kontekstu detetovog imunološkog sistema – majčino mleko, upravo zahvaljujući svom sastavu, štiti dete od raznih upala, zaraznih bolesti i imunoloških problema i poremećaja. Ova odbrambena funkcija se dugoročno zadržava jer dojena deca u manjoj meri obolevaju od raznih bolesti i stanja kao što su na primer gojaznost, astma, dijabetes, alergije i sl. u odraslom uzrastu. Kada je reč o razvoju mozga, dojenje jako pozitivno utiče na ovaj razvoj (posebno kroz razvoj bele mase– mijelina u centralnom nervnom sistemu) te na kognitivne funkcije deteta.
U kontekstu emocionalnog i psihosocijalnog razvoja deteta, dojenje pozitivno doprinosi povezivanju majke i bebe (tzv. „bonding“) – ne samo kroz čin hranjenja već i kroz dodir, poglede i osmehe između majke i bebe. Posebno se preporučuje kontakt „koža uz kožu“ („skin to skin“) između majke i deteta, naročito u prvim danima života jer se na taj način dete smiruje, reguliše se njegova telesna temperatura i disanje.
U praktičnom smislu, dojenje predstavlja potpuno besplatan i ekonomičan način hranjenja bebe. Uz to, mleko je uvek sveže „spremno“ za bebu i idealne je temperature.
Prednosti dojenja za majku
Dojenje i za majku predstavlja način da se poveže sa svojim detetom na jedan poseban, prisan i nežan način. To je čin u kojem je zadovoljstvo obostrano i kojim se smanjuje stres kod majke. Naročito je važno spomenuti slučajeve u kojima majka nije u mogućnosti da se odmah emocionalno poveže sa svojim detetom, što je normalna pojava sa kojom se neke žene susreću. To može biti posledica na primer traumatskog iskustva izazvanog teškim porođajem. Dojenje u tom procesu može olakšati i ubrzati proces emocionalnog povezivanja majke i deteta.
Kada je reč o telesnim dobrobitima, tu posebnu ulogu ima hormon oksitocin koji se luči za vreme dojenja i koji pospešuje brže vraćanje maternice u normalnu prirodnu veličinu i manje postporođajno krvarenje. Takođe, dojenjem se gube kalorije što pospešuje brži i lakši gubitak na težini i vraćanje željene telesne mase. Majke koje su dojile uglavnom manje obolevaju od premenopauznog oblika raka dojke, raka jajnika, dijabetesa, gojaznosti i nekih kardiovaskularnih bolesti.
Praktični saveti za uspešno dojenje
Prvi dani sa bebom mogu da budu stresni za majku i sam proces uspostavljanja dojenja je ponekad težak. Međutim, važno je pridržavati se nekih smernica kako bi majke sebi olakšale ovaj proces:
- jako često dojite bebu u prvim danima – tako će se uravnotežiti proces ponuda – potražnja te će se smanjiti verovatnoća da se razvije mastitis (upala dojki kod majke)
- u slučaju proizvodnje prevelike količine mleka koju beba ne može da pojede, možete se koristiti pumpicom za izmuzavanje mleka kako bi smanjili pritisak i bol u grudima
- pokušajte da pronađete mir i tišinu tokom dojenja kao i ugodan fizički položaj u kojem ćete i vi i beba moći da budete opušteni i da uživate
- pokušajte da eliminišete stresore na koje možete uticati jer stresori mogu ugroziti proces laktacije
- nemojte se mnogo opterećivati time da li je beba dovoljno jela i misliti da vaše mleko nije dovoljno – vremenom ćete naučiti da razlikujete plač zbog gladi, boli ili pospanosti i jasno ćete moći prepoznati kada je dete gladno
- nosite udobnu i dojenju prilagođenu odeću.
Dojenje je u isto vreme poseban i zahtevan proces i kada je reč o dilemi „dojiti ili ne“, važno je reći da svaka majka ima pravo da samostalno donese odluku o tome da li želi dojiti bebu ili ne, u skladu sa procenom ličnih resursa koje može da investira u dojenje.
Da li ste Vi dojili svoju bebu i kako bi opisali to iskustvo?
Ajla M.
