Dečije izjave koje sigurno nijednom roditelju nije lako da čuju su „mama, ja nisam dovoljno dobra za ovo“, „opet nisam uspeo…“, „ja nisam za ovo…“ i slično. Verovatno će svaki roditelj reći kako mu je jako teško to čuti i osećaće potrebu da učini nešto povodom toga. Tu zapravo govorimo o samopouzdanju kod dece koje je ponekad ugroženo pa je potrebno pomoći deci da ga uspešno izgrade. Stoga se mnogi roditelji pitaju: kako pomoći deci da izgrade samopouzdanje?
Doživljaji uspeha i neuspeha prate kroz čitav život svakog pojedinca, od najranijeg uzrasta pa kroz čitavu odraslu dob, te značajno utiču na samopouzdanje kako kod dece, tako i kod odraslih ljudi.
U tom pogledu, temelji koje roditelji postave kod svoje dece u njihovom ranom detinjstvu u velikoj meri određuju kako će se dete u odraslom uzrastu nositi sa osećajem neuspeha. Da li je prisutna roditeljska podrška ili ne, da li roditelji omalovažavaju i posramljuju dete, da li postavljaju prevelika očekivanja za njega i mnogi drugi faktori prisutni u roditeljskom vaspitanju mogu da imaju veliki uticaj na detetovo samopouzdanje.
Deca mogu da razviju negativnu sliku o sebi kada doživljavaju ponovljene neuspehe, čak i kada nisu izloženi negativnim komentarima iz okoline. Međutim, postoje aktivnosti koje roditelji treba da praktikuju u vaspitanju kako bi osigurali da njihovo dete oseća da je bitno, da doživljava osećaj uspeha i pozitivna potkrepljenja za svoje uspehe i da shvati da je u redu ponekad i grešiti.
Samopouzdanje svoje dece možete ojačati sledećim aktivnostima…
- Osmislite situacije u kojima će dete sigurno doživeti osećaj uspeha – na primer, dok igrate košarku ili neku društvenu igru sa detetom, dozvolite mu da vas nekada pobedi i čestitajte mu na tome,
- U prisustvu deteta, spomenite njihov uspeh drugim ljudima – na primer, pred bakom možete reći: „bako, da samo znaš kako je tvoja unuka danas naučila tešku pesmu u vrtiću, ni ja je ne bih mogla zapamtiti!“,
- Dokumentujte detetove uspehe – na primer, nastupe u školi ili učešće na takmičenjima uvek zabeležite fotografijom ili video zapisom, čuvajte te uspomene i posle ih zajedno pogledajte; to će mu mnogo značiti,
- Kada dete ipak doživi neuspeh, razgovarajte sa njim o tome i objasnite mu da je to normalno i da nije uvek pokazatelj da ono nije dobro u nečemu. Recite mu da smo jednostavno svi nekad manje, a nekad više uspešni u raznim aktivnostima i situacijama u životu,
- Vodite računa o tome kako im upućujete kritiku! Kritika mora biti konstruktivna, usmerena isključivo na ponašanje a ne na ličnost deteta i izrečena u pravom trenutku. Koristite ispravne i ohrabrujuće formulacije u razgovoru. Na primer, ako dete dugo ne može da savlada veštinu vezanja pertli na patikama, možete reći: „nema veze što nisi vezao pertle, i meni je dugo vremena trebalo da to savladam! Ja sam sigurna da ti to znaš, primetila sam gde grešiš i sledeći put ćemo u isto vreme vezati pertle i uspećemo!“. Uvek im spomenite i lične primere u kojima i vi grešite. Nipošto ne koristiti izjave poput: „baš si nesposoban!“ ili „ništa ne umeš!“ – tako ostavljate trajan trag na detetovo samopouzdanje,
- Pitajte ih za njihovo mišljenje u svakodnevnim, spontanim aktivnostima – na primer, svaka mama tokom spremanja može pitati svoju ćerku: „Šta misliš o ovoj kombinaciji? Molim te pomozi mi da izaberem cipele, ti to bolje umeš!“
- Nikada ne propuštajte njima bitne trenutke u životu – uvek nađite vreme za njihove nastupe, učešće u školskim manifestacijama, takmičenjima, sportskim utakmicama… Dete će vas uvek tražiti u publici i zauvek će pamtiti te trenutke.
- NIKADA ih ne poredite sa drugom decom! To će ih mnogo povrediti i tako im šaljete poruku da oni kao takvi nisu dovoljno dobri i da treba da budu kao neko drugi. Svako dete je drugačije, posebno i zahteva individualan pristup,
- Deca grade samopouzdanje posmatrajući vas kako se ophodite prema njemu – izdvojite vreme samo za njega, ostavite telefone, laptopove i sve obaveze sa strane i pokažite mu koliko vam je bitno zajedničko vreme!
- Pokažite im da ih uvek i bez zadrške bezuslovno prihvatate! Tako će i oni naučiti da budu zadovoljni sobom, čak i kada se suočavaju sa neuspehom.
Možete li se Vi setiti situacija iz svog detinjstva kada ste imali manjak samopouzdanja? Kako je to uticalo na Vas i šta Vam je najviše pomoglo u tome? Možete li izdvojiti barem jednu aktivnost roditelja koja Vam je mnogo pomogla da ojačate svoje samopouzdanje?
Ajla M.
