Ako vas zanima kako može da izgleda jeftina, pristupačna a istovremeno edukativna i podsticajna igra za vaše dete, u nastavku ćete moći da saznate više o tome!
Igra je jedan od najvećih detetovih zadataka tokom odrastanja kao i osnovni vid istraživanja okoline i učenja o njoj. Igra je kulturološki univerzalna i svojstvena svakom detetu. U današnje vreme, koncept igre se značajno komercijalizovao i služi kao predmet raznih inovacija koje se pojavljuju na tržištu. Najviše se promoviše koncept edukativnih igara, a naročito onih koje se zasnivaju na upotrebi prirodnih i organskih materijala. Neke igre na tržištu su dostupne skoro svima, dok su druge jako skupe i rezervisane samo za one koji to mogu priuštiti.
Međutim, odabir igre ne mora uvek biti zasnovan na marketinškim principima. Edukativnu igru ne moramo uvek kupiti u prodavnici ili naručiti preko interneta. Edukativne igre i aktivnosti možemo napraviti i osmisliti sami za svoju decu – to će svakako imati još veću čar i posebnost za dete!
Koje su to aktivnosti i igre u isto vreme edukativne i dostupne svima?
Dragi roditelji, u igri sa svojom decom maksimalno iskoristite prirodu i sve ono što nam priroda daje! Iskoristite sve vremenske uslove – tako na primer, kada je kišovito vreme, obucite čizme i kabanice i izađite sa svojim detetom na kišu. Ne sakrivajte uvek dete od kiše, ono treba osetiti i spoznati sve prirodne pojave! Na ovaj način dete može da uči o vremenskim prilikama. Skačite po lokvama – možete ih brojati gde svako ima zadatak da kaže u koliko lokvica je skočio, možete ih brojati na stranom jeziku, možete pitati dete da kaže je li skočilo u malu ili veliku lokvu – tako ga učite konceptu malo/veliko i slično. Zatim, skupljajte vodu u razne kantice, igrajte se sa blatom dok im usput govorite o sastavu zemlje, o tome kako nastaje blato, o važnosti vode i zemlje za život itd… Sve su to načini na koje dete spoznaje svet oko sebe, pospešuje senzorni i motorički razvoj – dok usput boravi na svežem vazduhu! Aktivnosti koje podrazumevaju boravak u prirodi i korišćenje njenih resursa su primenjive za svaki uzrast deteta.
Igrajte se sa lišćem, zemljom, peskom, kamenjem – neka i to budu detetove igračke. Od pruća možete praviti kućice (npr. možete reći detetu da pravite kućicu za miša da se može sakriti od kiše) i na taj način pospešiti finu motoriku kao i razviti kreativnost i ljubav ka umetnosti. Uz pomoć kantica različitih oblika i peska možete graditi i rušiti kule i na taj način učiti dete raznim oblicima. Možete ređati kamenje ili lišće po veličini, grupisati ih po bojama i oblicima… U suštini, većina edukativnih igračaka koje su dostupne na tržištu su zasnovane na tim istim principima: sklapanje i rastavljanje objekata, umetanje, ređanje, okretanje, prebacivanje iz jednog u drugi objekat i slično. Posmatrajući sa aspekta kognitivnog razvoja deteta, to zaista jesu važne aktivnosti koje dete treba da radi u ranom uzrastu.
Sadite biljke i cveće sa svojim detetom i dozvolite mu da samostalno vodi brigu o njima – na taj način detetu dajete određenu odgovornost da se brine o jednom živom organizmu i na taj se način kroz igru ali i kroz „praktični zadatak“ ono upoznaje sa prirodnim procesima rasta biljke i uči kako se brinuti o prirodi. Takođe, dete se tako oseća jako korisno i produktivno.
Vežbajte finu motoriku sa svojim mališanima uz pomoć stvari uvek dostupnih u kući. Poslužite se raznim posudicama, kašikama i sitnim predmetima/hranom – na primer, možete pred dete staviti dve posude, kašiku i makarone ili pirinač, gde ćete najpre vi detetu pokazati koji je njegov zadatak: uspešno prebaciti pirinač uz pomoć kašike iz jedne posude u drugu, uz minimalno prosipanje. Ova igra je primenjiva za mlađu decu (uzrasta od otprilike 10 meseci do druge godine života). Naravno, uvek budite prisutni uz decu kada se služe sitnim predmetima! Takođe, možete deci dati zadatak da prave nakit od nekih semenki, paste ili od konca za stariju decu – u ovome će deca mnogo uživati a uz to i razvijati motoriku. Ovim aktivnostima se pospešuje detetova pažnja, fokusiranost, koncentracija i preciznost u pokretima.
Skupite stare predmete i od njih napravite edukativnu tablu za dete. To može biti prazna flaša izrezana na dnu ili cev i zalepljena na tablu kroz koju dete može ubacivati sitne predmete, loptice i sl. Kroz ovu aktivnost dete uviđa da predmeti/loptice koje ubacuju i dalje postoje kada se ubace unutra te da predmet nije nestao, što predstavlja važnu kognitivnu spoznaju u ranom uzrastu. Zatim, možete koristiti neki mehanizam za paljenje i gašenje svetla koji dete može pritisnuti i tako proizvesti određenu reakciju – npr. da se upali svetlo na lampici koju ste zajedno postavili. Možete da iskoristite i razne materijale i tkanine raznih tekstura – npr. glatke površine, grbave/neravne površine, vunu, svilu itd. (poznata Montessori aktivnost koja povoljno utiče na senzorni razvoj jer je u ranom uzrastu važno taktilno izlagati dete različitim teksturama i površinama). Dalje, možete napraviti drveni prozor sa mehanizmom sa zaključavanjem vrata gde je detetov zadatak da shvati kako otvoriti i zatvoriti prozor itd. Dakle, maksimalno iskoristite predmete i stvari koje biste inače odložili kao višak a zapravo mogu predstavljati kreativan i jako pristupačan vid edukativne igre.
Lista ovih predloga je zaista velika, samo je potrebno uključiti malo mašte i vremena da je nastavite! A sigurni smo da ćete to olako učiniti!
A kako ste se Vi zabavljali sa svojom decom bez komercijalnih igara? Šta mislite, koji su to edukativni aspekti tih aktivnosti? Podelite svoje predloge sa nama i našim čitaocima!
Ajla M.
